Најстарији податак о српској школи потиче из 1735. године. Први познати учитељ био је поп Никола, а после њега поп Георгије. Извори бележе да је 1772. школу похађало 48 ђака а према подацима из 1785. школа је саграђена од черпића и зграда је добро изгледала, деца нису редовно ишла на наставу, општина је слабо снабдевала школу огревом а успех је био врло слаб. Први учитељ који се помиње у 19. веку био је Петар Јовановић, који је од 1815. до 1819. служио у Жабљу. У целој Шајкашкој, па и у Жабљу, стање српских школа било је рђаво. Међутим, ни после укидања батаљона, када су школе прешле у државне руке стање се у њима није битније променило. У Жабљу је комунална (општинска) школа имала посебна одељења за мушку и женску децу. Тек уочи светског рата стање у општинским школама се поправља. Током 1919. у Жабљу је отворена државна народна школа.
Српска читаоница и касина отворене су 1882. године. Имао је Жабаљ и певачко друштво „Шајкаш“.